Manifestacije
Dragačevski sabor trubača
Prve trube u Dragačevu pojavile su se krajem XIX i početkom XX veka. Sa brojnih ratnih uporišta i borbi za oslobođenje Srbije, hrabri i odvažni Dragačevci vratiše se kao pravi junaci. Poneki od njih, svirajući u vojnim orkestrima, ponesoše sa sobom trubu za uspomenu i sećanje na vojničke dane. Diveći se tom raskošnom zvuku trube „vojni“ trubači se počeše okupljati i svirati prva kola. Tako je u periodu između dva svetska rata na ovom području postojalo čak petnaest orkestara. Za kratko vreme truba se u Dragačevu odomaćila i postala sastavni deo naših života. Ovde se uz trubu rađa, živi i umire…
Grupa mladih, učenih entuzijasta došla je na ideju da u porti gučke Crkve Svetog Arhangela Gavrila organizuje manifestaciju narodnog stvaralaštva u okviru koje su se nadmetali trubački orkestri dragačevskog kraja. Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra, 1961. godine ostaviće neizbrisiv trag u razvoju srpskog trubaštva. Kao prvi pobednik ostaće upamćen Desimir Perišić iz Goračića, dok je za najbolji orkestar proglašen orkestar Dragana Jovanovića iz Dljina. Taj prvi sabor predstavlja početak naše tradicije i neprocenjivog kulturnog blaga koje nam je ostavljeno da negujemo i dograđujemo. Crkvena porta puna sveta željnog igre i veselja ubrzo postade pretesna da primi sve ljubitelje trube.
Od tada “Dragačevski sabor trubača” svake godine ugosti na stotine hiljada posetilaca i isto toliko osmeha i lepih uspomena. Zahvaljujući ovom festivalu Guča je postala poznata u celom svetu kao prestonica trube. Mnoga poznata imena proslavila je glavna pozornica na stadionu. Na njoj su se nizali hitovi, pesme i čočeci koje publika i dan danas pamti.
Prvi strani orkestri u Guči
Sabor trubača u Guči, ubrzo je prestao da bude samo gučki. Postao je srpski, evropski i svetski… Porta Crkve Svetog Arhangela Gavrila bila je pretesna za sve ljude koji su željni trube pohrlili u Guču. Već 1963. godine napravljena je nova pozornica na stadionu, u prelepom prirodnom ambijentu, pa se stoga i svi saboraši sele tamo vođeni magičnim zvukom ovog limenog instrumenta. Taj neverovatni spoj modernog i tradicionalnog ritma, jedinstvena fešta koja je danonoćno trajala na ulicama Guče, uticala je da se za Sabor trubača pročuje, prvobitno u regionu, a potom i šire. Nebrojene reportaže domaćih i stranih novinara i preko sto filmova poslali su sliku u svet, a ujedno i impresije iz prve ruke. Iz daleke Amerike 1985. godine dolazi trubački orkestar „Zlatne uste“, a potom i orkestri iz Slovenije, Makedonije, Brazila i drugih zemalja. Svirali su nešto drugačije ali su svakako predstavljali pravu atrakciju. Jubilarni 50. Sabor trubača bio je povod za uvođenje novog programskog sadržaja „Međunarodnog takmičenja trubačkih orkestara“. Na impozantnoj pozornici mešali su se zvuci poljske, ruske, francuske, nemačke, makedonske muzike…
Ni poznate ličnosti nisu odolele zvuku trube…
Čast nam je što smo tokom 55 godina saborovanja u ovoj skromnoj, ali velikodušnoj varoši ugostili i brojne poznate ličnosti sa domaće i inostrane javne scene. Ujedinjeni zvukom trube, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim, provodili su se kao i sav drugi svet.
Nas saboraša pola miliona ….
Prvi sabor trubača organizovan u crkvenoj porti, nagovestio je da će prerasti u manifestaciju širokih razmera. Oko 10000 posetilaca prisustvovalo je tom veličanstvenom događaju, otvaranju jednog novog poglavlja u razvoju srpskog trubaštva i temelju jedne velike manifestacije koju s ponosom nazivamo „srpski brend“. Iz godine u godinu sabor je prkosio vremenu. Postajao je kvalitetniji, bogatiji i plemenitiji čuvajući i dalje prvobitnu izvornost. Tadašnjih 20 učesnika u programu preraslo je u 1200 koliko ih ima danas. Nezamislivo je da se jedna mala varoš, sa svega 2500 stanovnika, početkom avgusta obogati sa oko 500000 „duša“ različitih jezika i kultura. Sve ih spaja ljubav ista, ritam i zvuk koji pokreće i inspiriše, pa stoga jezičke i nacionalne barijere postaju nebitne. Pristizali su gosti i iz najneobičnih zemalja: iz Kazahstana, sa Novog Zelanda, Japana, iz daleke Australije…
U čast i slavu trube
Gučani su oduvek pokazivali veliku zahvalnost trubi. Muzej trube i mnoga spomen-obeležja podignuta su u njenu čast i sećanje na sve ličnosti i događaje koji su doprineli da se Sabor trubača razvija i uzdiže.
„Oglasi se, oglasi, prva trubo Dragačeva“
Saborska himna „Sa Ovčara i Kablara“, tradicionalno označava početak jednog velikog nadmetanja. Trenutak kada 200 truba ponosno zasvira ovu numeru, svakako je jedinstven i nezaboravan. Malo njih zna da je ova srpska, narodna pesma stara oko 130 godina. Nastala je u periodu oslobodilačkih ratova protiv Turaka. Mladi dobrovoljci tada pevaše: Sa Ovčara i Kablara čobanica progovara: „ Srpski kneže, primi naske u redove srbijanske“. I tako ova pesma postade simbol Dragačeva. Nekada su na samom početku pucale prangije, pa je delovalo svečanije i uzvišenije. Današnje, moderno vreme donelo je i mnoge promene. Na raskošnoj pozornici susreću se zvuci iz svih delova Srbije – godinama je gajila kult najizvornijeg stvaralaštva i najmuzikalnijih kompozicija. Pravila nalažu da plasman na finalno takmičenje mogu ostvariti pobednički orkestri iz pet predtakmičarskih centara: Kovačice, Boljevca, Zlatibora, Kotraže i Surdulice. Trubački orkestri nastupaju izvodeći dve numere svojstvene stilskom izražavanju u svom kraju. Muziciranje je prefinjeno i savršeno, jer poneti titulu prve trube u Guči, san je svakog trubača. Poslednje godine na saboru je učestvovalo 16 najboljih trubačkih orkestara.
„Dragačevska svadba“
Posetiocima Dragačevskog sabora trubača na raspolaganju je vrlo raznovrstan program u okviru koga se pored takmičenja trubača, zdravičara, višeboja, ponoćnog koncerta i koncerata poznatih muzičara održava i „Improvizacija stare dragačevske svadbe“. Mladenci odeveni u narodnu nošnju, na konjima, praćeni svatovima šetaju ulicama Guče i dolaze do pozornice Centra za kulturu gde se izvode svadbeni običaji karakteristični za dragačevski kraj.
„Defile učesnika u programu“
Prvi put je organizovan 1962. godine, znatno skromnijeg sadržaja nego danas. Ulicama Guče šetaju trubački orkestri, izvodeći numere svojstvene kraju iz koga dolaze. Iza njih su pevačke grupe i kulturno-umetnička društva. Svi odeveni u narodne nošnje čine zaista neverovatan prizor. I svake godine, sve više saboraša se okupi da pozdravi svoje favorite, poželeći im sreću pred izlazak na glavnu pozornicu.
„Narodni višeboj“
Muška nadmetanja u skoku u vis, bacanju kamena s’ ramena, rvanju i gađanju „kroz prsten jabuke“ postala su deo programskih sadržaja još prvog saborovanja. Pobedniku u svim disciplinama pripada simboličan naziv „ arambaša“.
Hrana kao vrhunac hedonizma
Za sve ljubitelje hrane i pića , Guča je pravi odabir. Ne dozvolite da odete kući, a da ne probate svadbarski kupus, dobro pečenje i domaću rakiju. Bez toga nema pravog saborovanja. Kao dragačevski specijalitet, lokalni meštani izdvajaju svadbarski kupus. Možete ga probati bilo gde u Srbiji, ali njegov ukus začinjen zvukom trube kažu da je jedinstven.
Više informacija
Vreme i mesto održavanja
Avgust, Guča
Program
Program za 2021. godinu biće prilagođen u skladu sa trenutnom situacijom u vezi pandemije.
Zanimljivosti
Najviše nagrađivani trubači:
Fejat Sejdić
U Bojniku, 1941. godine rođena je istinska trubačka legenda. Tragom porodične tradicije, Fejat je svirao trubu više od 40 godina i formirao sebi svojstven muzički stil. Na Sabor trubača prvi put dolazi 1969. godine. Njegovu karijeru obeležilo je ukupno 9 nagrada u Guči, što ga čini najviše nagrađivanim trubačkim umetnikom. Za majstora trube proglašen je 1991. godine.
Milovan Babić
Rođen je 1950. godine u Krvavcima, kod Užica. Trubački zanat pekao je u orkestru Milivoja Stanimirovića, sve do 1971. godine kada okuplja orkestar pod svojom upravom. Na saboru je stekao 11 nagrada ali po značaju nižih od Fejata Sejdića. Ostaće upamćen kao predstavnik Guče na „Svetskom festivalu kulture mladih“ u Havani.
Slobodan Salijević
Trubačko umeće preneo mu je otac Osman, pa se još kao dete znalo da će od njega biti vrstan umetnik. Rođen je u Prekodolcu kod Vladičinog Hana 1961. godine. Prepoznatljivog stila, vrlo brzo je postao popularan, pa ga publika u Guči i dan-danas pamti. Za majstora trube proglašen je 1994. godine. Seniorsko takmičenje napustio je sa 9 nagrada.
Bakija Bakić
Rođen je 1923. godine u Vranju. Bakijina veština muziciranja ostavila je neizbrisiv trag u istorijatu sabora trubača. Pamti se njegov prvi dolazak 1963. godine kada su publika i žiri ostali zatečeni njegovim maestralnim izvođenjem. Titulu majstora trube stiče 1991. godine. I dan-danas je ideal mnogim trubačima. Ne prođe nijedno slavlje u Južnoj Srbiji bez Bakijinog popularnog „Romskog čočeka“. Na trgu Gornje čaršije u Vranju, dominira spomen-bista ovog velikog umetnika.
Raka Kostić
Poznatiji kao velemajstor sa istoka, Raka Kostić, rođen je 1927. godine u Lukovu. Na saboru trubača prvi put se pojavljuje daleke 1963. godine negujući potpuno novi pravac trubaštva unoseći notu vlaške narodne muzike u nadmetanje. Svoje najveće priznanje dobija pobedom na „Evropskoj smotri folklora“ u Štutgartu 1974. godine. Njegovu karijeru obeležilo je 7 nagrada u Guči i kao vrhunac dolazi majstorsko pismo 1991. godine. Ono što je Bakija Bakić u Vranju, to je Raka Kostić u Boljevcu.
