Историјат

ИСТОРИЈАТ ДРАГАЧЕВА

Постоје бројне легенде о настанку назива Драгачева. Једна казује да име потиче од реке Драгачице, док се по другој сматра да је Драгачево добило име по властелину Драгашу или Драгачу. Прва помисао на ово подручје буди неку драж па су вероватно стога досељеници из црногорских брда по свом родном селу Чело, из милости кренули да говоре „драго Чело“ па се од тада одомаћио назив Драгачево, који траје и дан-данас.

Историјски подаци о насељавању Драгачевa досежу у далеку прошлост, чак у доба неолита. Пронађени остаци камених секира, ножева и тегова за риболов на овом простору, указују на постојање великих насеља неолитског човека, коме је основна преокупација било бављење ловом и риболовом.

„Прва дама Драгачева“
Група археолога и просветних радника, 70- тих година XX века, дошла је до једног невероватног открића, проналаска статуе богиње израђене од глине пре око 4000 година. Мада фигура није пронађена у целости, већ само делови тела и као таква је представљала прави уметнички приказ суптилне и префињене израде. Као највреднији експонат чувала се у просторијама основне школе у Гучи.

Драгачево у доба турске владавине
Најстарији помен Драгачева датира из турског дефтера из 1476. године, када се пописује као „село Драгачево“. Када је ово подручје пало под турску власт 1459. Године, Турци су завели своје политичко и привредно уређење. Зна се да је као царско имање постојао еминук Драгачевски, која су чиниле: Лиса, Гуча, Котража, Луке, Осоница и Паковраће. За време турске владавине Драгачево је било у саставу Београдског пашалука, односно Смедеревског санџака који је био подељен на 13 нахија. Територија Драгачева је била обухваћена Пожешком нахијом ( 1804. године Милутин Илић – Прота Гучанин постао је војни заповедник ове нахије).

У оквиру Пожешке нахије 1818. године на подручју Драгачева формирана су два среза – Гучки и Вировски. Турци су након пораза у Ртарима ( 1815) за сва времена протерани са ових простора.

Срез Гучки је обухватио деветнаест села: Гуча, Рти, Лиса, Луке, Котража, Марковица, Вича, Милатовићи, Губеревци, Дубац, Брезовице, Властељице, Каона, Живица, Турица, Горачићи, Рогача, Граб и Зеоке.

Срез Вировски је имао седамнаест села и једну варош: Вирово, Краварица, Драгојевац, Церова, Пилатовићи, Лопаш, Миросаљци, Прилипаљц, Пухово, Лисице, Негришори, Лучани, Тучково, Дљин, Тијање, Дучаловићи, Ртари и варош Пожега.

Године 1821. срез Вировски мења назив у срез Пожешки, а Гучки срез у Горачки. После три године долази до спајања ових срезова и формирања Драгачевске кнежине. Неколико година касније она мења назив у Пожешку кнежину.

Доношењем новог Устава 1838. у Србији су образована начелства са окрузима. Драгачевско подручје, са седамнаест општина је било у саставу Чачанског округа. Године 1921. Драгачево је припадало Рашкој области, односно са читавим Чачанским округом. Већ после осам година ова област је ушла у састав Дринске бановине.

Пред почетак Другог светског рата, Драгачево је било укључено у Краљевачки округ, док је мањи део села припадао Ужичком округу. Данас се већина насеља у Драгачеву налази у саставу Моравичког округа, док се мањи део налази у саставу Златиборског и Рашког округа.

Порекло становништва
Становништво Драгачева је углавном досељеничког порекла из Црне Горе и Старог Влаха. Навећа усељавања су се догодила 1718. до 1739. Године, па од 1876. до 1878. И у периоду од 1921 – 1918. године.

Драгачево је било најбројније 1953. године, када је на овом простору живело 47.341 становник. Последњих година као и у многим другим деловима Србије бележи се негативан природни прираштај.

Развој писмености
Почеци писмености у Драгачеву везују се за наше манастире, посебно за настанак Сретењско-тројичке школе у којој су калуђери били први учитељи. Од тада почиње развој писмености и шири се круг људи који су желели да се образују. Драгачевци су самоиницијативно, без помоћи власти организовали наставу за своју децу. Тако је једна од првих приватних школа настала у Котражи (1822- 1825), у малој брвнари близу цркве у Чакаревићима. Познато је да је први учитељ био Максимилијан, калуђер. Већ 1848. године подигнута је и прва државна школа у Драгачеву, у Гучу.

Првобитне учионице никако нису личиле на данашње, већ више на кошаре где су деца седела на земљаном поду, или на простртој рогозини. Учитељи су били познати по строгоћи и великој дисциплини. Тадашњу гучку школу похађали су ученици из готово свих драгачевских села.

Почетком XX века, ситуација у Драгачеву се драстично мења. Влада све већа заинтересованост за образовање, а поједини се школују на високим школама и дају допринос развоју науке и технологије.

Драгачевци кроз ратове
Као поносни и достојанствени ратници Драгачевци су активно учествовали у свим устанцима и у оба светска рата. Само у слободарским ратовима 1912-1918. године, 3027 Драгачеваца је дало своје животе за слободу отаџбине. Њих 22 одликовано је највишим признањем – Карађорђевом звездом.

Други светски рат је оставио велику пустош на подручју Драгачева. Страдало је 1307 Драгачеваца, а око 697 их је повређено. Око 1000 војника одведено је у логоре широм Немачке, Аустрије и Норвешке. Ратна штета износила је близу 15 000 000 долара. Немци и Бугари у својим суровим нападима широм драгачевских села попалили су укупно 2164 грађевине.

Веровало се да је завршетком овог рата завршена епоха ратовања на овом подручју. Међутим, већ услед НАТО бомбардовања долази до поновне штете и нажалост једне људске жртве. На простору Драгачева током НАТО агресије испаљено је 78 пројектила, и нанета материјална штета вредноксти око 70 000 000 долара.