Манастир Свете Тројице

Подигнут је на западним, шумовитим падинама Овчара. Не постоје прецизни подаци о ктитору манастира и периоду изградње. Према предању зидали су га монаси Манастира Сретење, међутим архитектонске карактеристике указују на то да храм ипак потиче из XIII века, из периода владавине Уроша I Немањића. Црква манастира Св. Тројице је у основи једнобродна грађевина, са развијеном олтарским простором на источној и припратом на западној страни. Због своје упечатљиве лепоте сматра се једним од најлепших градитељских остварења у овом делу Србије. Од старих живописа сачуване су две фреске: „ Света Тројица“ и „Богородица са дететом“. У манастирској ризници почивају и две иконе из 1635. Године – „Христа са апостолима“ и „Богородице са Христом“.