Лековити храст у Тијању

Тијање је сеоце у општини Лучане, надомак Гуче, у којем живи око 200 становника. Добило је име по мирној и тихој околини, у којој иначе живе добри и повучени људи. Поред тога, место се у народу назива још и ”сува бања” или ”енергетски извор”, па и ”еликсир младости”, јер се сматра да ту постоји снажна позитивна енергија која благотворно утиче на психу, емоције и тело, али и да је дрвеће у овом селу лековито. Сваког викенда посећује га на десетине, па и стотине оних који овде долазе у нади да ће пронаћи лек за своју болест и муку. Мештани кажу да је посета највећа лети и викендом, али чак и ван сезоне могуће је видети паркиране аутомобиле са регистарским ознакама градова из читаве Србије, па чак и из иностранства. Село некада нису посећивали туристи, али општа навала настала је након што се пре неколико година широм света проширила прича о чудотворном храсту који расте на имању Сретеновића, око два километра удаљеном од школског дворишта, крај самог пута који води од Тијања до Гуче. Људи верују да ово дрво има исцелитељске моћи и да је помогло многима који су боловали. Не зна се колико је храст тачно стар, неки кажу три века, неки тврде да је четири, али у селу постоје и они који веле да је премашио чак и пет векова.
Од пута до храста води широка стаза, док се око самог дрвета налази утабана земља која сведочи о томе да је место веома посећено. Људи дођу до храста, наслоне се на њега, стоје, ћуте и чекају да се догоди неко чудо… Понекад се дешава да буде толика гужве да се стоји у реду како би се пришло дрвету. У складу са старом словенском традицијом култа дрвећа, многи посетиоци поред стабла остављају дарове, новац или жеље исписане на папирићима. Наиме, експерти су решили да читаву ствар испитају, па је тако Републички завод за заштиту здравља испитивао и бележио позитивна енергетска зрачења, и то не само испод старог храста, већ и у кругу од око два квадратна километра. Етнолог Снежана Шапоњић Ашанин говорила је о овом феномену на бројним скуповима етнолога и антрополога. У њеним радовима забележена су сведочења оних који су медитирали испод старог храста.
”Боравак на овом месту може да изазове разне врсте транса, топлоту, а може и ништа да се не дешава, што не значи да енергије не раде своју мисију прочишћења”, посведочио је један посетилац овог чудотворног места. Словени су одувек веровали у моћ дрвећа. Храст се убраја у срећно дрво, а и сама његова старост и здравље људима сугеришу да та енрегија из земље може да се пренесе на њих и подари им снагу. Некад су се људи према старом дрвету опходили као према храму и веровали су да им може помоћи у решевању проблема
Свима који дођу и прислоне главу и руке на храст енергија чисти енергетске канале, ауру и побољшава циркулацију. Тада се осети затезање неког живца, трзање мишића и жигање са странеОвде свако добије оно што му је најпотребније, а ослобађа се оног чега треба да се ослободи.
Власник имања на којем се храст налази Милић Сретеновић живео је 97 година, а многи верују да је позну старост доживео управо захваљујући овом дрвету, у чијој се хладовини често одмарао. Научна истраживања, посебно она из области квантне медицине, установила су да енергија која постоји на овом месту повољно утиче на нервни систем, дисајне органе, лечи анемију и несаницу. Стога је храст добио име ”чудесно дрво” или ”храст мудрости”, а под његову крошњу долазе људи из готово свих крајева света. Они који су посетили ”суву бању”, на списак лековитих моћи додали су и помоћ у случају проблема са циркулацијом и проширеним венама, ослабљеним имунитетом и боловима у костима.
Поред храста, мештани тврде да у овом селу постоји још неколико стабала дрвећа друге врсте, које такође има исцелитељске моћи.