На десној обали Западне Мораве узана козја стаза води до пећине Кађенице. Ово скровито место служило је као заклон српском народу одбеглом од Турака, пре свега женама и деци. Током Првог српског устанка, 1813. године, око стотину људи уточиште је пронашло у овој пећини. Турци су их нашли, па су улаз у пећину затворили гомилом грања и сламе и запалили. Одбегли житељи се тада угушише од дима и ватре. У знак сећања на страдање тих људи, народ је ову пећину назвао Кађеница. Кости жртава стајале су у пећини прекривене прахом и пепелом све до 1940. године, од када почивају у каменим  саркофазима. Деведесетих година извршено је уређење пећине и прилаза до ње.