Манастир Свете Тројице подигнут је на западним шумовитим падинама Овчара. Није тачно утврђено ко је ктитор манастира, нити период изградње. Према предању зидали су га монаси манастира Сретење, међутим стручњаци, судећи по архитектури храма, сматрају да он ипак потиче из XIII века, због типичних карактеристика рашке градитељске школе. По њиховом мишљењу настао је у периоду владавине Уроша I Немањића. Први писани траг о овој богомољи потиче из турског пописа из 1572. године. Црква манастира Свете Тројице је једнобродна грађевина у основи, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни док се кубе диже над централним делом храма. Због своје упечатљиве лепоте сматра се једним од најлепших градитељских остварења у овом делу Србије. Од старих живописа сачуване су две фреске: ,,Света Тројица“ и ,,Богородица са дететом“. Такође, у манастирској ризници почиваку и две иконе из 1635. године – Христа са апостолима и Богородице са Христом.