Археолошки локалитети

Градина на Јелици

Римско утвђење на планини Јелици представља вишеслојан археолошки локалитет са остацима и из праисторијског периода. Налази се у селу Граб, на 15 км удаљености од Гуче. Археолошка истраживања указују да је до првог насељавања Градине дошло још у VII веку п.н.е. Неки од налаза датирају из римског периода, тачније из III века н.е, а до сада најважнији хоризонт откривен на Градини припада времену рановизантијског царства са тежиштем у VI веку н.е. када је на овом месту и подигнут утврђени град. Сматра се да је град подигнут за време владавине цара Јустинијана и представљао је привредни, војни и административни центар овог региона. Градина је једно од првих налазишта у Србији, које је пробудило интересовања истраживача, а први познати препис једног римског натписа са овог локалитета посвећен богињи Дијани сачинио је писар Среза драгачевског Сретен Протић још 1843. године.

Са темеља цркве која се налази на доминантном месту, на самом врху некадашњег рановизантијског града, поглед ка северу допире до града Чачка, на истоку се у даљини назире Западна Морава, на југу поглед захвата Гучу, док на западу обухвата готово нетакнуту природу. У оквиру овог града до сада непознатог назива постојале су велике зграде и резиденције са фигуралним капителима у којима су живели утицајни људи тог времена.

Археолошка истраживања, која су почела 1984. године, говоре да се овај град простирао на површини од 20 ha. Бедеме града су ојачавале куле, а у град се могло ући кроз најмање две капије. Градина је одржавала и међународне односе са другим деловима Средоземља. Житељи су се углавном бавили трговином, занатством и обрадом метала. 

Још раније су овде пронађени остаци амфора са Средоземља, сведочећи да је становништво набављало робу из удаљених крајева ( вино, маслиново уље..). Поред многих других ситних налаза пронађени су и чешљеви за косу, косири, пршљенци за вретено, ножеви и алатке, окови, новчићи, вретена украшени посебним урезима и радовима.

Последња истраживања на Градини указују на постојање пет базилика од којих је једна поседовала и крстионицу. Због тога се сматра да је овај безимени град могао бити и седиште архиепископије.

Крајем VI или почетком VII град је страдао у силовитом пожару, који је вероватно последица аварских или словенских напада током насељавања Балканског полуострва. Занимљива је чињеница да је убрзо после спаљивања град поново насељен. Нова популација користила је углавном грнчарију, израђену на начин својствен за Словене, боравила је у њему све до почетка IX века. Тада се живот на Градини прекида.

Највеће разарање локалитет је претрпео 50-тих година XX века, када је са Градине коришћен камен за насипање пута Чачак- Горачићи. Сматра се да је тада разбијена и однета плоча на којој се налазио назив утврђеног града.

Градина на Јелици проглашена је за културно добро од националног значаја. Постоје планови да се овај рановизантијски град по завршетку истраживања уреди као археолошки парк.

Више информација

ТО Драгачево

Локалитет се налази на отвореном тако да се може посетити у било које време.

Улаз бесплатан.